Hrana i emocije

Hrana odnosno pripremanje hrane definitivno imaju veze sa našim unutrašnjim stanjem.Sa našim emocijama,besom,ljubavlju,dosadom.Nije baš da verujem da kada nesrećna spremam hranu moja jela kise,truju ili izazivaju stomačne probleme ali verujem da imaju poseban šmek kada su pripremana u psihičkom miru,sa mislima o ljubavi,radosti a da budu nezanimljiva i dosadna kada kuvam sa nemirom u stomaku i težinom u grudima.

Šta je sreća?

Da liste se nekada zapitali da li ste srećni?Da li ste analizirali svoj život,secirali,rasvetljavali do detalja,tražili sićušne trenutke koji su bojili vaš život?Tražili dokaze sreće i tamo gde se ne naziru,potvrdu o postojanju kada sve deluje crno i nesrećno.
Do sada sam u životu bila puno puta srećna ali i strašno nesrećna.Tada sam preispitivala svoju nesreću.Da li postoje gore stvari od te koja me je zadesila?Da li sam nezahvalna zbog svih srećnih stvari koje su me zadesile?Da li preterujem,preozbiljno shvatam ili sam prosto preosetljiva....puštam filmove...ili ne znam šta ću od besa,ne znam za gore...nisu to nikakvi problemi,šta sve ljudi prežive....
Mislila sam da imam savršen život,divan brak,lepu porodicu.....dosadno....vernog muža.....da li to postoji....prevara se dešava samo nekom drugom.....
Bila sam srećna i bila je dovoljna jedna poruka da saznam da sam strašno nesrećna.Prisećanje na nezaboravne dodire i kako bi volela da se ponove.Nisam odmah znala ali sam ubrzo shvatila da je moj običan srećan život završen.Počeo je jedan nesiguran,nestabilan,nepoverljiv život u kome sam stalno tražila dokaze izgubljene sreće.
I dalje tražim!Tražim u sitnicama.Tražim u verovanju da je život kratak i da ga ne treba trošiti na nesreću.Tražim u nadi da sam dovoljno dobra osoba da me onaj odozgo pogleda i nagradi srećom.Tražim......