Sasvim običan dan

Sasvim običan petak.Sem što je sunce neobično sjajno i što je napolju neobično toplo za ovo doba godine.Uobičajene obaveze su me čekale pa sam požurila da ih obavim.Pošla sam pešice,trudim se da se što više krećem a sem toga toliko mi misli kroz glavu prodju da imam utisak da sam na nekoj psihoanalizi.Ovog jutra misli su bile pomalo sive o raznim običnim stvarima,možda zato što sam čekala da mi se javi otac koji je jutros otišao kod lekara.
Konačno telefon....vesti i nisu najbolje...dijagnoza koja nije dobra....Odjednom moje sive misli o običnim stvarima su postale toliko beznačajne.Koliko gluposti koje opterećuju,koje se čine toliko bitne a onda ovakva vest i misli o životu i smrti pokažu šta je ustvari u životu važno.
Grabim dalje dok misli ključaju,kako dalje,šta sada,pa to je život,idemo napred,biće dobro,misli su već mnogo svetlije...U tom momentu, jedva sam čula glas iz dvorišta pored koga sam prolazila,obratila mi se starica u crnini,jedva,tihim glasom:"Sine,molim te ,kaži mi koji je dan danas?".
-"Petak."-
"Mnogo ti hvala dete!"
Pošla sam dalje.Pošle su mi suze.A u glavi je brujalo.Sve je dobro dok smo zdravi,dok smo zajedno,dok se volimo.....
Ispred mene je bio put ,okupan suncem.....

# Nova stranica

Danas je prvi dan nove stranice mog života.Danas je prvi zvanični dan nove životne uloge.Ja sam nezaposleno lice,osoba bez zaposlenja,žena koja ne radi,žena domaćica....Koliko naziva da opiše posebno stanje u kome se nalaziš kada posle godina i godina rada odjednom "ništa" ne radiš.