понедељак, 26. септембар 2016.

# Nova stranica

Danas je prvi dan nove stranice mog života.Danas je prvi zvanični dan nove životne uloge.Ja sam nezaposleno lice,osoba bez zaposlenja,žena koja ne radi,žena domaćica....Koliko naziva da opiše posebno stanje u kome se nalaziš kada posle godina i godina rada odjednom "ništa" ne radiš.

Znam da mi mnogi zavide na vremenu koje je samo za mene,opušteno planiranje obaveza bez žurbe,ustajanje kada ti se prohte.Prijalo je to kada sam bila mladja.Nisam ni razmišljala da li idem na posao ili u kući nešto radim.Sada je sasvim drugačije.

Ne znam da li sam ja drugačija ili je vreme i način života drugačiji,ili su se ljudi promenili ili je kombinacija svega.Znam da sam uplašena.To je strah od toga da ljudima više ne trebaš,da im više nisi bitan jer su danas druženje i odnosi bilo koje vrste zasnovani na tome da li nekome trebaš.Plašim se da će me povući u melanholiju,nezainteresovanost.Odjednom garderoba,šminka,torbe,cipele,sve izgleda nepotrebno...dovoljna će biti trenerka.Znam,rećićete zašto da se ne doteram,našminkam,znam i ja sebi to kažem ali za gde,kada,zašto....
Nisam se predala,samo mi misli jure kroz glavu,stvaraju slike mogućeg i nemogućeg od čega mi srce lupa...nisam se predala...hiljade ideja,planova...mislim da neću imati dovoljno vremena za sve....ali malo me steže u grudima.
Telefon mi sve ređe i ređe zvoni.Ljudi za koje misliš da si dobar sa njima više te se i ne sete.Tek postaneš svestan koliko površnosti te okružuje a ti misliš da si poseban,važan,nezamenljiv....
Sreća je da imaš pored sebe osobe koje ti kažu da si vredna i da si njima važna.Možda ih je malo ali je bitno da postoje.Ja ih imam!I zato otvaram novu stranicu!

Нема коментара:

Постави коментар